Историја математике

ИСТОРИЈА МАТЕМАТИКЕ

Тешко је са сигурношћу тврдити када је и шта је почетак математике. Највероватније је да је то бројање. Оно што са сигурношћу можемо тврдити, на основу археолошких ископавања, је да у Египту и Месопотамији имамо прве писане податке нечега што можемо подвести под математичке списе. У Египту (види староегипатска математика) су то листови папируса (Рајндов папирус) а у Месопотамији глинене плочице.

Египћани и Стари Сумери су математику развијали за практичне потребе, највише за премеравање земље после изливања Нила, градњу канала, положај звезда, грађевинарство, итд. Треба напоменути да су Египћани знали заПитагорину теорему, али не у њеном облику c² = a² + b² већ као одређене једнакости. Примера ради ако су имали правоугли троугао са катетама 3 и 4 знали су да је хипотенуза 5, овај троугао се и данас назива египатски троугао.

Потом развој математике преузимају Стари Грци, који математици дају нову димензију односно почиње развој апстрактне математике, тј. математике која нема директну практичну примену. Они су први засновали аксиоматски приступ математици. Грци се највише баве геометријом, али и алгебром. За Грке је математика основа свега, па је тако на улазу у Академију стајао натпис: „Нека не улази онај који не зна геометрију“. Еуклидови „Елементи“ је књига која је представљала најбољи уџбеник из области геометрије све до краја 19. века иХилбертаГеометрија је после Хеленистичког периода таворила све доЛобачевског.

Исто тако постојала је математика и у Кини и Индији. Бројеви којима данас пишемо су дошли до Европе из Индије захваљујући Арапима. У средњем веку долази до престанка бављења математиком у хришћанском свету, па такоЈустинијан I забрањује рад Академији. Истовремено долази до процвата арапске математике. Почетком ренесансе и математика оживљава у Европи.

Мисли о математици

Мисли

У математици не постоје симболи за нејасне мисли

Анри Поенкаре

Није могуће бити прави математичар, а не бити бар мало песник.
Т. Вајерштрас

Надахнуће је потребно у поезији као и у геометрији.
Александар Пушкин

Ми никада не постајемо математичари, чак и ако научимо напамет све туђе доказе, ако наш ум није оспособљен да самостално решава постављене проблеме
Рене  Декарт

Математика – то је језик којим говоре све природне науке .
Не постоји ниједна математичка област, ма како она апстрактна била, која се не би могла применити на појаве реалног света.
Николај Лобачевски (творац хиперболичке геометрије)

При обучавању деце неопходно је тежити к томе да се код њих постепено сједињује знање са умењем. Изгледа да је од свих наука једино математика способна да у потпуности задовољи овај захтев.
Имануел Кант

Људи не верују да је математика једноставна, само зато што не знају колико је живот компликован.

ZANIMLJIVA MATEMATIKA

Zanimljivo množenje

Џон Фон Нојман